сваки почетак је тежак...

Кренувши на курс ''маркетинг у дигиталном добу'' на МЗУ добисмо, колеге и ја задатак од стране професорице  да направимо блог...

Иако ми је понекад долазила мисао на о том да бих могао да напишем нешто, нека своја запажања да поделим са неким, пустим у етар, де се укључим у неки од  форума и томе слично, овакав вид обраћања (блог) ми није био ни врста мисаоне именице, можда зато што нисам имао прилику да се сусретнем са неким ко је блогераш, па да ме на неки начин повуче у том смеру.. А и од самог писања и објављивања нпр у нотама у фејсу, ме је одвраћало оно, типа ''ма где ћу ја нешто писати, ко сам ја да ту нешто паметујем''...

 

Е сад, од тренутка добијања оваквог задатка крене размишљање а о чему да пишем: која тема  ...  на који начин да интерпретрам садржај : у ком лицу да се обраћам, и видим како писати није нимало лак задатак; ма пасус не могу да срочим, куцај, бриши, куцај опет, па  кажем себи : а не ниси ти за ово!, јок! па инат не да... па хоћу да пишем о нечем другом јер ово је први блог па треба да изгледа и испадне глупо, па о трећем , па баталим и тако у circulos vitosus ... и онда кажем себи: ма само седи, па ће ваљда и испасти нешто од тога ... !?

 

 Свакодневница моја : факс, предавања, вежбе, пиши, смарај се, цимање око колоквијума, цимање око испита...  и дође време да почне  курс... па рекох себи : е само ми је још то фалило! '' Кад ћу стић'  учит' '', а рок само што није! Онда кажем себи : факс неће да побегне, студирање је више од пуког учења и полагања испита,па иако претпоставњам да треба да се доста времена посвети овом раду око курса авантуристичког духа, са жељом да сазмам нешто ново, упознамнове људе кренух на ова предавања, у на неки начин да кажем - непознато...